Nimfe - papagaji

Skoro sam dobila poziv od prijateljice koja me je iznenađeno pitala kako je moguće da je njen mužijak nimfe sneo jaje!? I šta sada dalje treba da radi...
Šalu na stranu, definitivno kući iz prodavnice nisu doneli mužjaka već ženku nimfe.
Evo ukratko o nimfama. 

Ova vrsta papagaja nastanjuje Australiju i živi unutar kontinenta. Australija je inače zemlja poznata kao postojbina mnogih vrsta papagaja, od prilike čak 60 različitih vrsta. Zbog zelenih listova gumijevaca, žutih cvetova akacije, stepa i savana smatra se da je ova zemlja pravi raj za papagaje. U divljini, nimfe osim za vreme ležanja na jajima, žive u velikim jatima i slobodno lete u potrazi za hranom i vodom. Grupe se verno održavaju na okupu. Životni vek u prirodnoj sredini im je od 10-15 godina. Njihovo najuočljivije obeležje su narandzasti obrazi koji su karakteristični i kod mužjaka i kod ženke kao i ćuba (kresta) koja može da se uspravi i ukrašava glavu.
Osnovna i prirodna boja nife je tamno siva sa svetlo sivim tonom na stomaku i belim završecima na obodima krila, dok je kresta žute boje. Sve ostale nimfe koje viđamo i možemo kupiti po pet shopovima su mutacije, tako da su genetskim putem dobijene boje: zlatno žuta, bela, boje bele kafe, šareno sivo žute, harlekin sa belim krilima itd.

Nimfe se hrane mešavinom semenja suncokreta, prosa, ovsa, konoplje kao i svežim voćem i povrćem, pri čemu strogo treba izbegavati davanje kupusa i njemu sličnog povrća zbog otežane varljivosti. Krastavac, seme slatke paprike, spanać - jelovnik je u kome će sigurno uživati.
Iz jedne knjige o papagajima evo ukratko saveta kako razlikovati ženku od mužjaka. To se odnosi na nimfe koje imaju osnovne prirodne boje (siva sa žutom glavom) kod kojih je najlakše odrediti pol, nisam sigurna da će poslužiti i kod mutacija.
"Razlika između mužjaka i ženke je u boji lica i glave. Glava mužjaka je uglavnom žute, dok kod ženke dominira više sivkasta boja glave. Obrazi ženke deluju bledo-crveni upravo zbog tamnije boje perja na glavi."
Kao što možete da zaključite, ženke uglavnom imaju svetlije boje od mužjaka. Gotovo je nemoguće razlikovati pol mladih nimfi (do 10 meseci starosti), jer razlike postaju uočljive nakon prvog mitarenja koje se javlja između 7-10 meseci starosti ptice.

Zbog lakoće pripitomljavanja, blage naravi, održavanja i pristupačne cene nimfe spadaju među omiljenije kućne ljubimce. Njihova duševna nadarenost dosta je razvijena pa bez obzira na pol, nimfe mogu da se nauče da imitiraju zvuke, melodije, zvižduke itd. Uz malo strpljenja i truda mogu da se istreniraju i nauče da oponašaju nekoliko reči, ovo svakako zavisi i od vlasnika a i od same ptice. Nema brige, ako se odlučite za nimfu kao ljubimca naoružajte se strpljenjem jer imate 20 godina za trening, što je ujedno i njihov optimalan životni vek u "sobnim" uslovima. Svakako ono što vole i u čemu uživaju je da se maze i češkaju po glavi iza ćube u predelu ušiju. Nimfu možete puštati da slobodno leti po stanu, ali vodite računa da obavezno imate zavese na prozorima (i da su prozori zatvoreni da ne bi pobegle) jer ne vide staklo i mogu da se povrede. Kada se papagaj prilagodi i privikne na ukućane i prostor, nemojte se iznenaditi ako doleti na sto, rame ili glavu. Možete ga naučiti čak i da jede iz ruke ili usta.


Parenje i razmnožavanje

Nije slučajnost da se desi da nimfe na svakih par meseci imaju jaja, kod ove vrste leženje ne predstavlja problem. Ženka nimfe će sneti  beličasto, okruglasto jaje ali ukoliko nema mužjaka ta jaja neće biti oplođena pa se iz njih neće izleći ptići.
Sa osamnaest meseci već postaju polno zrele i tada znaju kako da pravilno sede na jajima. Da bi došlo do parenja potrebno je da se ispune osnovni uslovi držanja. Pre svega ptice treba da pokažu interes, koji verovali ili ne prerasta u prisnu povezanost i pravu ljubav. Uzajamno čišćenje je uobičajena pojava kod nimfi  i to predstavlja znak naklonosti jedne prema drugoj, kao i češkanje kljunom po glavi i vratu. Ukoliko joj se dopada, ona će na njegovo udvaranje i pesmu odgovarati umiljavanjem.
U divljini, doba razmnožavanja pada u one mesece kada je u njihovoj domovini proleće, duži sunčani periodi i u kojima sazrevaju plodovi. Međutim, domaće nimfe se pare kada god imaju optimalne uslove ne čekajući neko određeno godišnje doba. Jedan od preduslova je postavljanje gnezda sa otvorom kroz koji će ulaziti ptice. U dobro opremljenim pet shopovima prodaju se već gotova gnezda sa poklopcem na gornjoj strani koji vam omogućava potpuni uvid u gnezdo; U ove svrhe može da posluži i postavljanje čvršće kutije dimenzija 40x40x40 cm  sa poklopcem koji može da se otvori kao i sa ulazom za ptice. Na dno gnezda potrebno je postaviti slamu ili neku sličnu prostirku gde će nimfa sneti jaja. Nemojte zaboraviti da nimfa nije mali papagaj (veličine je oko 30-40cm), tako da sam kavez u kome se drži ptica ne sme biti mali, trebalo bi joj omogućiti što komotnije i nesmetano kretanje imajući u vidu njen dugačak rep. Obezbedite im 10-12 h svetla dnveno, dovoljno hrane i vode kako za piće tako i za kupanje. U periodu parenja potrebno je davati im namirnice bogate vitaminima A i E, kao na primer rendanu svežu šargarepu i grančice peršuna.


Svaka je ptica različita s toga bi trebalo slediti znakove koje vam vaše nimfe pokazuju, pratiti razvoj događaja jer se smatra da parenje započinje kada mužjak i ženka učestalo u toku dana zajedno ulaze i izlaze iz gnezda. Nakon desetak dana od parenja ženka snese 4-7 belih jaja na kojima leži 21 dan. Prillično su brižni roditelji i dešava se da oboje, mužjak i ženka, sede na jajima. U svakom slučaju, u periodu sedenja na jajima ptice ne treba uznemiravati jer ženka može da odustane ili ukoliko se uplaši može da razbije jaja. 
Kada se izlegnu mladi, najbolje je ne dirati ih i prepustiti ih brizi roditelja. Potrebno je oko 8 nedelja da se mladi ptići osamostale i napuste gnezdo što je ujedno i znak da je ženka ponovo spremna za polaganje jaja.

Ponekad parenje ne uspe iz više razloga: period mitarenja, bolest mužijaka ili ženke, loša ishrana, starost ili nezrelost, neadekvatna temperatura, neprihvatanje partnera idr.
Ukoliko jaja nisu oplođena potrebno je skloniti gnezdo. Predlažem da se sklone i jaja kako se ptica ne bi mučila i patila. Neka kraća pauza od destak dana je sasvim dovoljna pre nego što pokušate ponovo.

I na kraju ne zaboravite, nimfe su društvene ptice i potrebno im je dosta ljubavi i pažnje. Ako niste sigurni da prilikom kupovine napravite razliku između mužjaka i ženke najbolje je da to proverite kod prodavca koji je stručan po pitanju papagaja. Ako ništa drugo, jedno jutro iznenadiće vas jaje :).

Oprez! Čuvajte se od krpelja na izletu

Vreme prvomajskih praznika je iza nas, ali verujem da su ga mnogi iskoristili za boravak u prirodi uprkos kiši koja je uporno padala. Na kraju krajeva kako da se slobodni dani ne iskoriste za opuštanje u krugu porodice ili druženje sa prijateljima, "ljusdskim" a i omiljenim "krznenim". Frizbi i bacanje lopte su dobitna kombinacija i omiljene aktivnosti pasa. Još ako se tu zadesi i ostane neka koskica posle roštilja, za psa nema veće sreće. Istini za volju, praznici i boravak u prirodi svake godine nose i opasnost od ujeda krpelja.
U prirodi ih obicno ima od Aprila do Oktobra, mada po mom iskustvu mogu reći da se pojavljuju već sredinom Februara sa prvom pojavom lepog vremena.

E sad kako prepoznati krpelja?

Krpelj je ektoparazit, paukolikog izgleda, obično "vreba" u travi čekajuci da prođe životinja ili čovek na koju se identifikacijom mirisa kači uz pomoć kukica na prednjim nogama. Prosto ih je nemoguće izbeći, osim u travi, krpelja ima i u krošnjama drveća, na zelenim površinama dvorišta, parkova, livada i šuma. Podjednako "vole" i ljude a i ostale životinje, mada ih je zbog dlake kod pasa ili mačaka teže otkriti pogotovu što su u početku sićušni i imaju prečnik od svega 1-2 mm. Hrane se sisanjem krvi i nakon ujeda ostaju čvrsto vezani za kožu. Gladne primerke ćete prepoznati po spljoštenom, ovalnom telu, smeđe do tamno crne boje dok su oni nasisani dosta uvećani, jajastog ili okruglog oblika, svetlo sive ili svetlo braon boje. U zavisnosti od stepena nasisanosti krvi domaćina mogu dostići veličinu i od 2 do 3cm. Ujed krpelja je bezbolan, ali moze biti opasan jer su prenosnici bakterija, najčesće borelije koja izaziva lajmsku bolest kod ljudi. Kod pasa, krpelj prenosi krvne parazite koji izazivaju krpeljsku groznicu tj. piroplazmozu. Moram napomenuti da nisu svi krpelji prenosioci bolesti, mada, sudeći po ispitivanjima zaraženosti koja su rađena na VMA, pokazano je da je čak trećina insekata prenosilac Lajmske bolesti, koja ako se ne leči u ranom stadijumu  ostavlja trajne posledice.
Ukoliko se krpelj zakačio negde na koži, nikako ga ne treba čupati, kidati ili gnječiti jer je tada opasnost od zaraze veća, već se treba obratiti lekaru kako bi što pre stručno odstranio parazita.

Krpeljska groznica kod pasa

Ili Piroplazmoza je bolest koju samo zaraženi krpelj može preneti  na psa. To je ujedno i najteži, najštetniji i najopasniji oblik delovanja krpelja, jer prenoseći krvne parazite uništavaju crvena krvna zrnca i izazivaju anemiju.
Bolest se najčešće javlja 5-7 dana nakon ujeda. Manifestuje se izuzetno povećanom temperaturom, 41ºC, pas gubi volju i želju za apetitom, često leži- kunja. Mokraća postaje tamnija i često tetura, zanosi zadnji deo dok hoda. Najvažnija je pravovremena reakcija vlasnika, jer kao i kod čoveka ukoliko se pas na vreme odvede kod veterinara, stručno lice lako može da uspostavi dijagnozu. Uzima se razmaz krvi ili mokraća na analizu i prepisuje se terapija. Imajte na umu da svaka preležana piroplazmoza ostavlja trajne posledice na neke od unutrašnjih organa pasa i utiče na smanjenje životnog veka. 

Elem, nije sve tako crno! Ukoliko nađete krpelja na ljubimcu nema mesta panici, ne mora da znači da je krpelj zaražen.
Poznavajući ovu činjenicu, vlasnici pasa mogu da utiču na pevenciju piroplazmoze i to tako da svakog dana detaljno pretraže svog psa i uklone krpelje koji su tek počeli da sisaju krv ili se još uvek slobodno šetaju po psu. Za temeljno pretraživanje najbolje je češljanje. Za psa kratke i dlake srednje dužine možete koristiti običan gusti češalj, dok je za pse sa dužom dlakom najbolje da se poslužite češagijom i pažljivo razgrćete dlaku do kože.
Ako se krpelj uhvati na životinju treba ga izvaditi, ukoliko niste gadljivi za ovo ne morate da tražite usluge veterinara. Postoji posebna pinceta s kojom se krpelj uhvati i polako se okreće oko svoje ose dok ne izađe. Možete se poslužiti i svojim prstima, ali ovo treba raditi izuzetno pažljivo vodeći računa da se krpelj u celosti ukloni sa životinje, jer ako ostane glava ili ralica a vi otkinete samo gornji deo tela može doći do infekcije.
Koristi se i obično jestivo ulje. Kako? Pa veoma je lako. Dovoljno je da nekoliko puta u toku dana vaticom natopljenom uljem tretirate mesto na kome se zakačio krpelj kao i samo telo krpelja. Ulje pomaže jer formira omotač kroz koji krpelj neće moći da diše s obzirom da je glavom zakačen za psa. Nakon nekog vremena postaće ošamućen tako da će u toku istog dana sam otpasti sa psa. 
Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da su obe metode veoma efikasne, zavisi od vas da li ste gadljivi ili ne.
Koju god od varijanti da koristite, nakon što izvadite krpelja obavezno ga uništite, po mogućstvu visokom temperaturom kako biste uništili i mnoštvo larvi koje nosi u sebi.
Alkoholom ili 3% hidrogenom očistite mesto na kome je krpelj psu sisao krv i narednih nedelju dana posmatrajte i pratite ponašanje i mokrenje psa.

I na kraju, u našem narodu poznata je ona stara, bolje sprečiti nego lečiti. 

Ukoliko već boravite u prirodi, najbolje je da vaseg ljubimca tretirate nekim preparatom protiv ektoparazita. Na tržištu ima dosta proizvoda, izdvojila  bih Front Line, bilo sprej ili ampule koje su se iako već duže vreme u upotrebi pokazale kao jedno od efikasnijih sredtsava profilakse. Postoje i alternative, Bayern ogrlica koju toplo preporučujem, vodootporna je i ima produženo dejstvo od 3-6 meseci. 
Osim na životinjama, važno je krpelje uništiti u njihovim stanovištima i svim mestima gde se krpelji mogu pojaviti - prskanjem travnjaka, dvorišta, bokseva, kućica za pse itd. Za tretiranje trebalo bi koristiti sredstva za uništavanje krpelja. Od kupovnih, industrijskih rešenja trebalo bi izabrati sredstva za dezinsekciju sa produženim dejstvom i tretiranje ponavljati više puta. Svakako pri izboru obavezno konsultujte stručnjake koji će vam napomenuti da se striktno pridržavate uputstava proizvođača.

Akcijom nadležnih organa o suzbijanju krpelja, mogu se smanjiti ili eliminisati rezervoari u prirodi. U Beogradu pretraga krpelja ove godine počela je još u Martu i aktivno je košenje trave, uništavanje šikara i žbunova, a planirano je i hemijsko suzbijanje.

Svakako ne možemo čekati da omiljeni tereni za šetnju budu potpuno čisti, ali u većoj meri ovi neprijatni stanovnici životinjskog carstva mogu biti neutralisani.

Dakle, životinju je najbolje zaštititi od krpelja svakih 30 dana aplikacijom Front Line ampula na kožu, uz njih je dobro koristiti i sprej. Uz malo opreza, sa svojim ljubimcem nesmetano možete da uživate u zelenilu na Avali, Topčideru, Košutnjaku, Zvevdarskoj šumi ili Adi.
Ukoliko ste za neku aktivniju varijantu, prošetajte do Taš-a, pružite ljubimacu priliku da isproba velike igračke samo njemu namenjene, da se druži i slobodno trči. Uživajte!


p.s. ne zaboravite da držite psa vezanog na povodcu kada šetate delom koji nije namenjen za slobodnu šetnju pasa, komunalni policajci kažnjavaju nesavesne vlasnike.