Vreme prvomajskih praznika je iza nas, ali verujem da su ga mnogi iskoristili za boravak u prirodi uprkos kiši koja je uporno padala. Na kraju krajeva kako da se slobodni dani ne iskoriste za opuštanje u krugu porodice ili druženje sa prijateljima, "ljusdskim" a i omiljenim "krznenim". Frizbi i bacanje lopte su dobitna kombinacija i omiljene aktivnosti pasa. Još ako se tu zadesi i ostane neka koskica posle roštilja, za psa nema veće sreće. Istini za volju, praznici i boravak u prirodi svake godine nose i opasnost od ujeda krpelja.
U prirodi ih obicno ima od Aprila do Oktobra, mada po mom iskustvu mogu reći da se pojavljuju već sredinom Februara sa prvom pojavom lepog vremena.
E sad kako prepoznati krpelja?
Krpelj je ektoparazit, paukolikog izgleda, obično "vreba" u travi čekajuci da prođe životinja ili čovek na koju se identifikacijom mirisa kači uz pomoć kukica na prednjim nogama. Prosto ih je nemoguće izbeći, osim u travi, krpelja ima i u krošnjama drveća, na zelenim površinama dvorišta, parkova, livada i šuma. Podjednako "vole" i ljude a i ostale životinje, mada ih je zbog dlake kod pasa ili mačaka teže otkriti pogotovu što su u početku sićušni i imaju prečnik od svega 1-2 mm. Hrane se sisanjem krvi i nakon ujeda ostaju čvrsto vezani za kožu. Gladne primerke ćete prepoznati po spljoštenom, ovalnom telu, smeđe do tamno crne boje dok su oni nasisani dosta uvećani, jajastog ili okruglog oblika, svetlo sive ili svetlo braon boje. U zavisnosti od stepena nasisanosti krvi domaćina mogu dostići veličinu i od 2 do 3cm. Ujed krpelja je bezbolan, ali moze biti opasan jer su prenosnici bakterija, najčesće borelije koja izaziva lajmsku bolest kod ljudi. Kod pasa, krpelj prenosi krvne parazite koji izazivaju krpeljsku groznicu tj. piroplazmozu. Moram napomenuti da nisu svi krpelji prenosioci bolesti, mada, sudeći po ispitivanjima zaraženosti koja su rađena na VMA, pokazano je da je čak trećina insekata prenosilac Lajmske bolesti, koja ako se ne leči u ranom stadijumu ostavlja trajne posledice.
Ukoliko se krpelj zakačio negde na koži, nikako ga ne treba čupati, kidati ili gnječiti jer je tada opasnost od zaraze veća, već se treba obratiti lekaru kako bi što pre stručno odstranio parazita.
Krpeljska groznica kod pasa
Ili Piroplazmoza je bolest koju samo zaraženi krpelj može preneti na psa. To je ujedno i najteži, najštetniji i najopasniji oblik delovanja krpelja, jer prenoseći krvne parazite uništavaju crvena krvna zrnca i izazivaju anemiju.
Bolest se najčešće javlja 5-7 dana nakon ujeda. Manifestuje se izuzetno povećanom temperaturom, 41ºC, pas gubi volju i želju za apetitom, često leži- kunja. Mokraća postaje tamnija i često tetura, zanosi zadnji deo dok hoda. Najvažnija je pravovremena reakcija vlasnika, jer kao i kod čoveka ukoliko se pas na vreme odvede kod veterinara, stručno lice lako može da uspostavi dijagnozu. Uzima se razmaz krvi ili mokraća na analizu i prepisuje se terapija. Imajte na umu da svaka preležana piroplazmoza ostavlja trajne posledice na neke od unutrašnjih organa pasa i utiče na smanjenje životnog veka.
Elem, nije sve tako crno! Ukoliko nađete krpelja na ljubimcu nema mesta panici, ne mora da znači da je krpelj zaražen.
Poznavajući ovu činjenicu, vlasnici pasa mogu da utiču na pevenciju piroplazmoze i to tako da svakog dana detaljno pretraže svog psa i uklone krpelje koji su tek počeli da sisaju krv ili se još uvek slobodno šetaju po psu. Za temeljno pretraživanje najbolje je češljanje. Za psa kratke i dlake srednje dužine možete koristiti običan gusti češalj, dok je za pse sa dužom dlakom najbolje da se poslužite češagijom i pažljivo razgrćete dlaku do kože.
Ako se krpelj uhvati na životinju treba ga izvaditi, ukoliko niste gadljivi za ovo ne morate da tražite usluge veterinara. Postoji posebna pinceta s kojom se krpelj uhvati i polako se okreće oko svoje ose dok ne izađe. Možete se poslužiti i svojim prstima, ali ovo treba raditi izuzetno pažljivo vodeći računa da se krpelj u celosti ukloni sa životinje, jer ako ostane glava ili ralica a vi otkinete samo gornji deo tela može doći do infekcije.
Koristi se i obično jestivo ulje. Kako? Pa veoma je lako. Dovoljno je da nekoliko puta u toku dana vaticom natopljenom uljem tretirate mesto na kome se zakačio krpelj kao i samo telo krpelja. Ulje pomaže jer formira omotač kroz koji krpelj neće moći da diše s obzirom da je glavom zakačen za psa. Nakon nekog vremena postaće ošamućen tako da će u toku istog dana sam otpasti sa psa.
Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da su obe metode veoma efikasne, zavisi od vas da li ste gadljivi ili ne.
Koju god od varijanti da koristite, nakon što izvadite krpelja obavezno ga uništite, po mogućstvu visokom temperaturom kako biste uništili i mnoštvo larvi koje nosi u sebi.
Alkoholom ili 3% hidrogenom očistite mesto na kome je krpelj psu sisao krv i narednih nedelju dana posmatrajte i pratite ponašanje i mokrenje psa.
I na kraju, u našem narodu poznata je ona stara, bolje sprečiti nego lečiti.
Ukoliko već boravite u prirodi, najbolje je da vaseg ljubimca tretirate nekim preparatom protiv ektoparazita. Na tržištu ima dosta proizvoda, izdvojila bih Front Line, bilo sprej ili ampule koje su se iako već duže vreme u upotrebi pokazale kao jedno od efikasnijih sredtsava profilakse. Postoje i alternative, Bayern ogrlica koju toplo preporučujem, vodootporna je i ima produženo dejstvo od 3-6 meseci.
Osim na životinjama, važno je krpelje uništiti u njihovim stanovištima i svim mestima gde se krpelji mogu pojaviti - prskanjem travnjaka, dvorišta, bokseva, kućica za pse itd. Za tretiranje trebalo bi koristiti sredstva za uništavanje krpelja. Od kupovnih, industrijskih rešenja trebalo bi izabrati sredstva za dezinsekciju sa produženim dejstvom i tretiranje ponavljati više puta. Svakako pri izboru obavezno konsultujte stručnjake koji će vam napomenuti da se striktno pridržavate uputstava proizvođača.
Akcijom nadležnih organa o suzbijanju krpelja, mogu se smanjiti ili eliminisati rezervoari u prirodi. U Beogradu pretraga krpelja ove godine počela je još u Martu i aktivno je košenje trave, uništavanje šikara i žbunova, a planirano je i hemijsko suzbijanje.
Svakako ne možemo čekati da omiljeni tereni za šetnju budu potpuno čisti, ali u većoj meri ovi neprijatni stanovnici životinjskog carstva mogu biti neutralisani.
Dakle, životinju je najbolje zaštititi od krpelja svakih 30 dana aplikacijom Front Line ampula na kožu, uz njih je dobro koristiti i sprej. Uz malo opreza, sa svojim ljubimcem nesmetano možete da uživate u zelenilu na Avali, Topčideru, Košutnjaku, Zvevdarskoj šumi ili Adi.
Ukoliko ste za neku aktivniju varijantu, prošetajte do Taš-a, pružite ljubimacu priliku da isproba velike igračke samo njemu namenjene, da se druži i slobodno trči. Uživajte!
p.s. ne zaboravite da držite psa vezanog na povodcu kada šetate delom koji nije namenjen za slobodnu šetnju pasa, komunalni policajci kažnjavaju nesavesne vlasnike.
U prirodi ih obicno ima od Aprila do Oktobra, mada po mom iskustvu mogu reći da se pojavljuju već sredinom Februara sa prvom pojavom lepog vremena.
E sad kako prepoznati krpelja?
Krpelj je ektoparazit, paukolikog izgleda, obično "vreba" u travi čekajuci da prođe životinja ili čovek na koju se identifikacijom mirisa kači uz pomoć kukica na prednjim nogama. Prosto ih je nemoguće izbeći, osim u travi, krpelja ima i u krošnjama drveća, na zelenim površinama dvorišta, parkova, livada i šuma. Podjednako "vole" i ljude a i ostale životinje, mada ih je zbog dlake kod pasa ili mačaka teže otkriti pogotovu što su u početku sićušni i imaju prečnik od svega 1-2 mm. Hrane se sisanjem krvi i nakon ujeda ostaju čvrsto vezani za kožu. Gladne primerke ćete prepoznati po spljoštenom, ovalnom telu, smeđe do tamno crne boje dok su oni nasisani dosta uvećani, jajastog ili okruglog oblika, svetlo sive ili svetlo braon boje. U zavisnosti od stepena nasisanosti krvi domaćina mogu dostići veličinu i od 2 do 3cm. Ujed krpelja je bezbolan, ali moze biti opasan jer su prenosnici bakterija, najčesće borelije koja izaziva lajmsku bolest kod ljudi. Kod pasa, krpelj prenosi krvne parazite koji izazivaju krpeljsku groznicu tj. piroplazmozu. Moram napomenuti da nisu svi krpelji prenosioci bolesti, mada, sudeći po ispitivanjima zaraženosti koja su rađena na VMA, pokazano je da je čak trećina insekata prenosilac Lajmske bolesti, koja ako se ne leči u ranom stadijumu ostavlja trajne posledice.
Ukoliko se krpelj zakačio negde na koži, nikako ga ne treba čupati, kidati ili gnječiti jer je tada opasnost od zaraze veća, već se treba obratiti lekaru kako bi što pre stručno odstranio parazita.
Krpeljska groznica kod pasa
Ili Piroplazmoza je bolest koju samo zaraženi krpelj može preneti na psa. To je ujedno i najteži, najštetniji i najopasniji oblik delovanja krpelja, jer prenoseći krvne parazite uništavaju crvena krvna zrnca i izazivaju anemiju.
Bolest se najčešće javlja 5-7 dana nakon ujeda. Manifestuje se izuzetno povećanom temperaturom, 41ºC, pas gubi volju i želju za apetitom, često leži- kunja. Mokraća postaje tamnija i često tetura, zanosi zadnji deo dok hoda. Najvažnija je pravovremena reakcija vlasnika, jer kao i kod čoveka ukoliko se pas na vreme odvede kod veterinara, stručno lice lako može da uspostavi dijagnozu. Uzima se razmaz krvi ili mokraća na analizu i prepisuje se terapija. Imajte na umu da svaka preležana piroplazmoza ostavlja trajne posledice na neke od unutrašnjih organa pasa i utiče na smanjenje životnog veka.
Elem, nije sve tako crno! Ukoliko nađete krpelja na ljubimcu nema mesta panici, ne mora da znači da je krpelj zaražen.
Poznavajući ovu činjenicu, vlasnici pasa mogu da utiču na pevenciju piroplazmoze i to tako da svakog dana detaljno pretraže svog psa i uklone krpelje koji su tek počeli da sisaju krv ili se još uvek slobodno šetaju po psu. Za temeljno pretraživanje najbolje je češljanje. Za psa kratke i dlake srednje dužine možete koristiti običan gusti češalj, dok je za pse sa dužom dlakom najbolje da se poslužite češagijom i pažljivo razgrćete dlaku do kože.
Ako se krpelj uhvati na životinju treba ga izvaditi, ukoliko niste gadljivi za ovo ne morate da tražite usluge veterinara. Postoji posebna pinceta s kojom se krpelj uhvati i polako se okreće oko svoje ose dok ne izađe. Možete se poslužiti i svojim prstima, ali ovo treba raditi izuzetno pažljivo vodeći računa da se krpelj u celosti ukloni sa životinje, jer ako ostane glava ili ralica a vi otkinete samo gornji deo tela može doći do infekcije.
Koristi se i obično jestivo ulje. Kako? Pa veoma je lako. Dovoljno je da nekoliko puta u toku dana vaticom natopljenom uljem tretirate mesto na kome se zakačio krpelj kao i samo telo krpelja. Ulje pomaže jer formira omotač kroz koji krpelj neće moći da diše s obzirom da je glavom zakačen za psa. Nakon nekog vremena postaće ošamućen tako da će u toku istog dana sam otpasti sa psa.
Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da su obe metode veoma efikasne, zavisi od vas da li ste gadljivi ili ne.
Koju god od varijanti da koristite, nakon što izvadite krpelja obavezno ga uništite, po mogućstvu visokom temperaturom kako biste uništili i mnoštvo larvi koje nosi u sebi.
Alkoholom ili 3% hidrogenom očistite mesto na kome je krpelj psu sisao krv i narednih nedelju dana posmatrajte i pratite ponašanje i mokrenje psa.
I na kraju, u našem narodu poznata je ona stara, bolje sprečiti nego lečiti.
Ukoliko već boravite u prirodi, najbolje je da vaseg ljubimca tretirate nekim preparatom protiv ektoparazita. Na tržištu ima dosta proizvoda, izdvojila bih Front Line, bilo sprej ili ampule koje su se iako već duže vreme u upotrebi pokazale kao jedno od efikasnijih sredtsava profilakse. Postoje i alternative, Bayern ogrlica koju toplo preporučujem, vodootporna je i ima produženo dejstvo od 3-6 meseci.
Osim na životinjama, važno je krpelje uništiti u njihovim stanovištima i svim mestima gde se krpelji mogu pojaviti - prskanjem travnjaka, dvorišta, bokseva, kućica za pse itd. Za tretiranje trebalo bi koristiti sredstva za uništavanje krpelja. Od kupovnih, industrijskih rešenja trebalo bi izabrati sredstva za dezinsekciju sa produženim dejstvom i tretiranje ponavljati više puta. Svakako pri izboru obavezno konsultujte stručnjake koji će vam napomenuti da se striktno pridržavate uputstava proizvođača.
Akcijom nadležnih organa o suzbijanju krpelja, mogu se smanjiti ili eliminisati rezervoari u prirodi. U Beogradu pretraga krpelja ove godine počela je još u Martu i aktivno je košenje trave, uništavanje šikara i žbunova, a planirano je i hemijsko suzbijanje.
Svakako ne možemo čekati da omiljeni tereni za šetnju budu potpuno čisti, ali u većoj meri ovi neprijatni stanovnici životinjskog carstva mogu biti neutralisani.
Dakle, životinju je najbolje zaštititi od krpelja svakih 30 dana aplikacijom Front Line ampula na kožu, uz njih je dobro koristiti i sprej. Uz malo opreza, sa svojim ljubimcem nesmetano možete da uživate u zelenilu na Avali, Topčideru, Košutnjaku, Zvevdarskoj šumi ili Adi.
Ukoliko ste za neku aktivniju varijantu, prošetajte do Taš-a, pružite ljubimacu priliku da isproba velike igračke samo njemu namenjene, da se druži i slobodno trči. Uživajte!
p.s. ne zaboravite da držite psa vezanog na povodcu kada šetate delom koji nije namenjen za slobodnu šetnju pasa, komunalni policajci kažnjavaju nesavesne vlasnike.
